26.03.2009.
Уставни суд је на 10. Редовној седници одлучио о 46 предмета, а у 4 предмета ( IУ-302/05, IУ- 12/08, IУ- 203/04 и Уж- 749/08) је одложио разматрање и одлучивање.
I У предметима оцене уставности закона и оцене уставности и законитости других прописа републичких органа, Уставни суд је:
- утврдио да Закон о мерама за отклањање и ублажавање последица примене санкција међународних организација ("Службени гласник РС", бр. 46/92, 7/95 и 45/02) није у сагласности са Уставом јер је оценио да су овлашћења државних органа за спровођење мера прописаних тим законом , у супротности са одредбама чл. 58, 82, 83 и 84 Устава које утврђују основе на којима се темељи економско уређење Републике Србије , као и са обавезама које је наша земља преузела на међународном плану. С обзиром на утврђене разлоге неуставности Закона, Суд је утврдио да је несагласна са Уставом и Уредба о условима и о начину плаћања обавезног осигурања на граничном прелазу у међународном друмском саобраћају лица која управљају моторним возилима иностране регистрације, односно страних превозника на територији Републике Србије ("Службени гласник РС", бр. 75/92, 8/93, 51/93, 63/93, 8/94, 25/94, 57/94, 32/96 и 45/99), као подзаконски акт донет за његово извршавање.(предмет IУ-206/00)
- одбио предлоге за утврђивање неуставности одредаба члана 193. став 2. и члана 456. Закона о привредним друштвима ("Службени гласник РС", број 125/04), које утврђују да, ако у оснивачком акту није наведена врста акционарског друштва , акционарско друштво је отворено, односно, које прописују да даном ступања на снагу Закона , престаје да важи Закон о предузећима , осим чл . 392 до 399 и чл. 400а, 400б, 400в и 421, који остају на снази до истека рокова за приватизацију утврђених законом којим се уређује приватизација, јер је оценио да су засноване на одредбама чл. 86 и 97 Устава које утврђују да се постојећа друштвена својина претвара у приватну под условима , на начин и у роковима предвиђеним законом, односно да Република Србија уређује и обезбеђује правни положај привредних субјеката, својинске и облигационе односе и друге економске односе од општег интереса. Суд није прихватио иницијативе за покретање поступка за утврђивање неуставности одредаба члана 255. став 1, чл. 447. и 448. и члана 456 Закона и за оцену сагласности члана 447. Закона са чланом 1. Протокола 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (,,Службени лист СЦГ- Међународни уговори ,, бр. 9/03 и 5/05 ) јер је оценио да су те одредбе Закона које прописују да право на акције друштва из средстава расположивих за те намене имају акционари друштва на дан доношења те одлуке према евиденцији у Централном регистру хартија од вредности, односно акционари друштва на дан утврђен у тој одлуци; утврђују право већинског акционара (95% и више акција ) да под условима прописаним Законом откупи и акције преосталих несагласних акционара; те утврђују под Законом прописаним условима, одређена права мањинских акционара, - засноване на наведеним, као и одредбама чл 18, 21, 58, 82, 84 Устава које утврђују да се законом може прописати начин остваривања зајемчених људских и мањинских права само ако је то Уставом изричито предвиђено или ако је то неопходно за остварење појединог права због његове природе, при чему закон ни у ком случају не сме да утиче на суштину зајемченог права; забрањују сваку дискриминацију, посредну или непосредну по било ком основу а нарочито и по основу имовинског стања; јамче мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона и одређују да право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне; да се законом може ограничити начин коришћења имовине; да се економско уређење заснива на тржишној привреди, отвореном и слободном тржишту, слободи предузетништва, самосталности привредних субјеката и равноправности приватне и других облика својине; да је Република Србија јединствено подручје са јединственим тржиштем роба, рада, капитала и услуга; да права стечена улагањем капитала на основу закона, не могу законом бити умањена. Суд је притоме оценио да оспорене одредбе члана 447 Закона не садрже ни повреду члана 1 Потокола 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода који прописује да свако физичко и правно лице има право на неометано уживање своје имовине; да нико не може бити лишен своје имовине осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права , али да то ни на који начин не утиче на право државе да примењује законе које сматра потребним да би регулисала коришћење имовине у складу са општим интересима. (предмет IУ-292/05)
- одбио предлоге за утврђивање неуставности и није прихватио иницијативе за покретање поступка за утврђивање неуставности одредаба чл. 1, 2, 4, члана 7. став 2. тачка 1, члана 16. став 1, чл. 23. и 73. Закона о заштити конкуренције ("Службени гласник РС", број 79/05), јер је оценио да су оспорене одредбе којима се утврђује предмет закона и оснивање Комисије за заштиту конкуренције; одређују акти и радње привредних субјеката и других правних и физичких лица и осталих учесника на тржишту који се сматрају повредом конкуренције, утврђује овлашћење Владе да ближе прописује Законом утврђене критеријуме за процену постојања битног спречавања, ограничавања или нарушавања конкуренције; круг лица-учесника у промету роба и услуга, на која се примењује Закон; ближе одређују акти који за циљ или последицу имају или могу имати битно спречавање, ограничавање или нарушавање конкуренције те утврђује да су забрањени и ништави; дефинише позицију учесника на тржишту који има доминантан положај; одређује појам концентрације на тржишту, услове и поступак спровођења концентрације; заштитне мере које се изричу учесницима на тржишту због повреде одредаба Закона, у складу са одредбама чл. 82, 84 и 97 Устава које утврђују да се економско уређење заснива на тржишној привреди, отвореном и слободном тржишту, слободи предузетништва, самосталности привредних субјеката и равноправности приватне и других облика својине; да је Република Србија јединствено привредно подручје са јединственим тржиштем роба, рада, капитала и услуга; да сви имају једнак правни положај на тржишту, да су забрањени акти којима се, супротно закону, ограничава слободна конкуренција стварањем или злоупотребом монополског или доминантног положаја; да Република Србија уређује и обезбеђује јединствено тржиште, правни положај привредних субјеката ,систем обављања појединих привредних и других делатности, својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине. Из разлога ненадлежности, Суд је одбацио захтев за оцену међусобне сагласности Закона о заштити конкуренције са Законом о регистрацији привредних субјеката, Законом о предузећима, Законом о приватним предузетницима, Законом о ценама, Законом о прекршајима, Законом о тржишту хартија од вредности и другим финансијским инструментима. (предмет IУ-30/06)
- доставио на мишљење Народној скупштини Републике Србије, у смислу члана 33. став 2. Закона о Уставном суду, иницијативе за оцену уставности одредаба чл. 8. и 9. Закона о привредним коморама ("Службени гласник РС", број 65/01) . (предмет IУ-94/06)
- обуставио поступак за оцењивање уставности одредбе члана 9. став 1. тачка 24) Закона о порезу на доходак грађана ("Службени гласник РС", бр. 24/01, 80/02 и 35/04), јер је утврдио да је у току поступка престала да важи оспорена одредба Закона, као и Устав из 1990. године, у односу на који је тражена оцена. Из истих разлога, одбачена је иницијатива за оцену уставности наведене одредбе Закона. Суд је закључио да настави поступак по иницијативама за оцену уставности члана 9 тачка 16 и члана 14а под 2) наведеног Закона, као и члана 19 под 2) Уредбе о накнадама и другим примањима запослених у државним органима и изабраних односно постављених лица (,,Службени гласник РС,, број 95/05). (предмет IУ-173/06)
- одбацио захтев за преиспитивање Одлуке Савезног уставног суда IУ-бр. 9/96, 10/96, 15/96, 83/96, 153/96, 231/96, 135/97 и 160/99 од 13. марта 2001. године због ненадлежности за поступање по таквом захтеву.
- Суд је одбацио иницијативе за оцену уставности одредаба члана 4, члана 35 став 1, члана 36 став 6 и члана 72 Закона о експропријацији ("Службени гласник РС", број 53/95, "Службени лист СРЈ", број 16/01 и "Службени гласник РС", број 23/01) , због непостојања процесних претпоставки, односно због ненадлежности да одлучује о примени закона. (предмет IУ-75/05)
- одбацио захтеве за оцену уставности и законитости Уредбе о обавезној производњи и цени хлеба од брашна "Т-850" и цени тог брашна ("Службени гласник РС", бр. 44/01 и 16/04) јер је о уставности Уредбе већ одлучивао, а из нових навода, разлога и поднетих доказа не произлази да има основа за поновно одлучивање. (предмет IУ-3/07)
II У предметима оцене уставности и законитости општих правних аката Уставни суд је:
- утврдио да Одлука о увођењу месног самодоприноса за подручје месне заједнице Деспотовац ("Општински службени гласник", број 6/01) није у сагласности са Уставом и законом јер је оценио да одредбе Одлуке утврђују повратно дејство противно одредби члана 197 Устава, а да питања намене самодоприноса, основица, обвезника и уплате средстава самодоприноса на рачун месне заједнице, уређују противно одредбама Закона о финансирању локалне самоуправе и Закона о порезу на доходак грађана.(предмет IУ-57/07)
- утврдио да одредбе члана 8. Правилника о дисциплинској и материјалној одговорности запослених и ученика Основне школе "Бошко Палковљевић - Пинки", Батајница, од 10. маја 2006. године, са допунама од 2. марта 2007. године, које прописују теже повреде радних обавеза и мере које се изричу, нису у сагласности са Уставом и законом, јер су донете прекорачењем овлашћења с обзиром да члан 130 Закон о основама система образовања и васпитања прописује да се општим актом установе утврђују лакше повреде радних обавеза запосленог и мере које се изричу. (предмет IУо-162/08)
- обуставио поступак за оцену законитости одредаба чл. 2. и 6. Статута општине Нови Бечеј, број: 01-010-1/2002 од 27. јуна 2002. године који је донела Скупштина општине Нови Бечеј, јер је утврдио да је у току поступка пред Уставним судом Статут престао да важи, а није оценио да постоје последице незаконитости које захтевају доношење одлуке. (предмет IУ-104/06)
- окончао поступке за оцењивање уставности и законитости одредаба члана 3. став 5, члана 11. став 1, члана 17, чл. 22. до 24. и члана 25. ст. 5, 6. и 7, чл. 29, 34. и 38. Одлуке о јавном превозу путника у друмском саобраћају на територији општине Оџаци ("Службени лист општине Оџаци број 2/06) и за оцењивање законитости одредаба Правилника о поступку јавне набавке мале вредности број 01-856/05 , од 26. јуна 2005. године, који је донео Управни одбор Института за рехабилитацију из Београда, јер су подносиоци одустали од иницијативе, а Суд није нашао основа да сам настави даље вођење поступка. (предмети IУ-51/06 и IУ-276/06)
- окончао поступак за оцену законитости подносилац одустао од иницијативе, а Суд није нашао основа да сам настави даље вођење поступка. (предмет)
- одбацио иницијативу за оцену уставности и законитости Одлуке о утврђивању коефицијената за обрачун и исплату плата изабраних, именованих и постављених лица у органима општине Блаце ("Службени лист општине Блаце", број 7/06) јер је утврдио да је у току поступка оспорена Одлука престала да важи, а да су престали да важе и Устав Републике Србије од 1990. године, као и Закон о локалној самоуправи из 2002. године, у односу на које је тражена оцена уставности и законитости. (предмет IУ-149/06)
- одбацио иницијативу за оцену уставности и законитости Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних места ЕПС-Јавног предузећа "Електро-Србија", Краљево, од 3. септембра 2001. године, са изменама и допунама од 17. октобра 2001. године, јер је утврдио да је оспорени Правилник престао да важи, као и Устав Републике Србије из 1990. године и Закон о радним односима, у односу на које је тражена оцена уставности и законитости. (предмет IУ-26/06)
- одбацио иницијативу за оцену уставности и законитости Појединачног колективног уговора ДП ХУП "Балкан" Лесковац од 5. новембра 2004. године , јер је утврдио да оспорени акт није објављен, те у смислу члана 196 Устава није ступио на снагу и не производи правно дејство. (предмет IУ-180/08)
III У поступцима за решавање сукоба надлежности, Суд је решио :
- По захтеву Гордане Вировкић, Срђана Цветковића, Ђорђа Кокотовића, Душка Милјавеца, Здравинке Ковачевић, Зорице Љубеновић и Марије Јоксимовић, свих из Београда, за утврђење ништавости одлуке скупа станара у Палацковој 8 у Београду, од 10. јула 1995. године, о конституисању Скупштине станара, избору председника, потпредседника, благајника и чланова савета, надлежан је Други општински суд у Београду.(предмет IIIУ-195/08)
IV У поступцима по уставним жалбама, Уставни суд је:
- усвојио уставну жалбу Војина Беочанина, Божане Беочанин, Радојке Јоковић, Славомирке Настасић, Славке Сочанац, Емилије Ковачевић, Милене Живковић, Радише Петровића, Смиље Вукадиновић, Ратка Видића, Ружице Вучковић, Милије Илића и утврдио да је решењем Врховног суда Србије Сгзз.1321/06 од 7. децембра 2006. године, повређено право подносилаца уставне жалбе на правно средство из члана 36 став 2 Устава. Повреда права учињена је неоснованим одбацивањем захтева за заштиту законитости о чијој је основаности требало одлучивати. Суд је поништио наведено решење Врховног суда и одредио да се донесе нова одлука о захтеву за заштиту законитости, који су подносиоци уставне жалбе изјавили против пресуде Окружног суда у Краљеву Гж. 208/06 од 31. маја 2006. године. Суд је одбацио уставну жалбу Милке Мишовић изјављену против пресуде Општинског суда у Рашки П.1839/04 од 20. септембра 2005. године, пресуде Окружног суда у Краљеву Гж.228/06 од 14. априла 2006.године и решења Врховног суда Србије Сгзз 1087/06 од 2. новембра 2006. године. Суд је одбацио иницијативу подносиоца уставне жалбе за оцену уставности и законитости писмених изјава заведених код ТП «Ибар», а.д., Рашка под бр. 143, 862, 863, 864, 867, 868, 869, 873, 874, 875, 878 и 880, од 23. маја 2001. године и писмене изјаве број 2161 од 17. септембра 2001. године.(предмет Уж - 18/07 )
РУКОВОДИЛАЦ СЛУЖБЕ ПРЕДСЕДНИКА УСТАВНОГ СУДА
Бранка Ћурчија
I У предметима оцене уставности закона и оцене уставности и законитости других прописа републичких органа, Уставни суд је:
- утврдио да Закон о мерама за отклањање и ублажавање последица примене санкција међународних организација ("Службени гласник РС", бр. 46/92, 7/95 и 45/02) није у сагласности са Уставом јер је оценио да су овлашћења државних органа за спровођење мера прописаних тим законом , у супротности са одредбама чл. 58, 82, 83 и 84 Устава које утврђују основе на којима се темељи економско уређење Републике Србије , као и са обавезама које је наша земља преузела на међународном плану. С обзиром на утврђене разлоге неуставности Закона, Суд је утврдио да је несагласна са Уставом и Уредба о условима и о начину плаћања обавезног осигурања на граничном прелазу у међународном друмском саобраћају лица која управљају моторним возилима иностране регистрације, односно страних превозника на територији Републике Србије ("Службени гласник РС", бр. 75/92, 8/93, 51/93, 63/93, 8/94, 25/94, 57/94, 32/96 и 45/99), као подзаконски акт донет за његово извршавање.(предмет IУ-206/00)
- одбио предлоге за утврђивање неуставности одредаба члана 193. став 2. и члана 456. Закона о привредним друштвима ("Службени гласник РС", број 125/04), које утврђују да, ако у оснивачком акту није наведена врста акционарског друштва , акционарско друштво је отворено, односно, које прописују да даном ступања на снагу Закона , престаје да важи Закон о предузећима , осим чл . 392 до 399 и чл. 400а, 400б, 400в и 421, који остају на снази до истека рокова за приватизацију утврђених законом којим се уређује приватизација, јер је оценио да су засноване на одредбама чл. 86 и 97 Устава које утврђују да се постојећа друштвена својина претвара у приватну под условима , на начин и у роковима предвиђеним законом, односно да Република Србија уређује и обезбеђује правни положај привредних субјеката, својинске и облигационе односе и друге економске односе од општег интереса. Суд није прихватио иницијативе за покретање поступка за утврђивање неуставности одредаба члана 255. став 1, чл. 447. и 448. и члана 456 Закона и за оцену сагласности члана 447. Закона са чланом 1. Протокола 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (,,Службени лист СЦГ- Међународни уговори ,, бр. 9/03 и 5/05 ) јер је оценио да су те одредбе Закона које прописују да право на акције друштва из средстава расположивих за те намене имају акционари друштва на дан доношења те одлуке према евиденцији у Централном регистру хартија од вредности, односно акционари друштва на дан утврђен у тој одлуци; утврђују право већинског акционара (95% и више акција ) да под условима прописаним Законом откупи и акције преосталих несагласних акционара; те утврђују под Законом прописаним условима, одређена права мањинских акционара, - засноване на наведеним, као и одредбама чл 18, 21, 58, 82, 84 Устава које утврђују да се законом може прописати начин остваривања зајемчених људских и мањинских права само ако је то Уставом изричито предвиђено или ако је то неопходно за остварење појединог права због његове природе, при чему закон ни у ком случају не сме да утиче на суштину зајемченог права; забрањују сваку дискриминацију, посредну или непосредну по било ком основу а нарочито и по основу имовинског стања; јамче мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона и одређују да право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне; да се законом може ограничити начин коришћења имовине; да се економско уређење заснива на тржишној привреди, отвореном и слободном тржишту, слободи предузетништва, самосталности привредних субјеката и равноправности приватне и других облика својине; да је Република Србија јединствено подручје са јединственим тржиштем роба, рада, капитала и услуга; да права стечена улагањем капитала на основу закона, не могу законом бити умањена. Суд је притоме оценио да оспорене одредбе члана 447 Закона не садрже ни повреду члана 1 Потокола 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода који прописује да свако физичко и правно лице има право на неометано уживање своје имовине; да нико не може бити лишен своје имовине осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права , али да то ни на који начин не утиче на право државе да примењује законе које сматра потребним да би регулисала коришћење имовине у складу са општим интересима. (предмет IУ-292/05)
- одбио предлоге за утврђивање неуставности и није прихватио иницијативе за покретање поступка за утврђивање неуставности одредаба чл. 1, 2, 4, члана 7. став 2. тачка 1, члана 16. став 1, чл. 23. и 73. Закона о заштити конкуренције ("Службени гласник РС", број 79/05), јер је оценио да су оспорене одредбе којима се утврђује предмет закона и оснивање Комисије за заштиту конкуренције; одређују акти и радње привредних субјеката и других правних и физичких лица и осталих учесника на тржишту који се сматрају повредом конкуренције, утврђује овлашћење Владе да ближе прописује Законом утврђене критеријуме за процену постојања битног спречавања, ограничавања или нарушавања конкуренције; круг лица-учесника у промету роба и услуга, на која се примењује Закон; ближе одређују акти који за циљ или последицу имају или могу имати битно спречавање, ограничавање или нарушавање конкуренције те утврђује да су забрањени и ништави; дефинише позицију учесника на тржишту који има доминантан положај; одређује појам концентрације на тржишту, услове и поступак спровођења концентрације; заштитне мере које се изричу учесницима на тржишту због повреде одредаба Закона, у складу са одредбама чл. 82, 84 и 97 Устава које утврђују да се економско уређење заснива на тржишној привреди, отвореном и слободном тржишту, слободи предузетништва, самосталности привредних субјеката и равноправности приватне и других облика својине; да је Република Србија јединствено привредно подручје са јединственим тржиштем роба, рада, капитала и услуга; да сви имају једнак правни положај на тржишту, да су забрањени акти којима се, супротно закону, ограничава слободна конкуренција стварањем или злоупотребом монополског или доминантног положаја; да Република Србија уређује и обезбеђује јединствено тржиште, правни положај привредних субјеката ,систем обављања појединих привредних и других делатности, својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине. Из разлога ненадлежности, Суд је одбацио захтев за оцену међусобне сагласности Закона о заштити конкуренције са Законом о регистрацији привредних субјеката, Законом о предузећима, Законом о приватним предузетницима, Законом о ценама, Законом о прекршајима, Законом о тржишту хартија од вредности и другим финансијским инструментима. (предмет IУ-30/06)
- доставио на мишљење Народној скупштини Републике Србије, у смислу члана 33. став 2. Закона о Уставном суду, иницијативе за оцену уставности одредаба чл. 8. и 9. Закона о привредним коморама ("Службени гласник РС", број 65/01) . (предмет IУ-94/06)
- обуставио поступак за оцењивање уставности одредбе члана 9. став 1. тачка 24) Закона о порезу на доходак грађана ("Службени гласник РС", бр. 24/01, 80/02 и 35/04), јер је утврдио да је у току поступка престала да важи оспорена одредба Закона, као и Устав из 1990. године, у односу на који је тражена оцена. Из истих разлога, одбачена је иницијатива за оцену уставности наведене одредбе Закона. Суд је закључио да настави поступак по иницијативама за оцену уставности члана 9 тачка 16 и члана 14а под 2) наведеног Закона, као и члана 19 под 2) Уредбе о накнадама и другим примањима запослених у државним органима и изабраних односно постављених лица (,,Службени гласник РС,, број 95/05). (предмет IУ-173/06)
- одбацио захтев за преиспитивање Одлуке Савезног уставног суда IУ-бр. 9/96, 10/96, 15/96, 83/96, 153/96, 231/96, 135/97 и 160/99 од 13. марта 2001. године због ненадлежности за поступање по таквом захтеву.
- Суд је одбацио иницијативе за оцену уставности одредаба члана 4, члана 35 став 1, члана 36 став 6 и члана 72 Закона о експропријацији ("Службени гласник РС", број 53/95, "Службени лист СРЈ", број 16/01 и "Службени гласник РС", број 23/01) , због непостојања процесних претпоставки, односно због ненадлежности да одлучује о примени закона. (предмет IУ-75/05)
- одбацио захтеве за оцену уставности и законитости Уредбе о обавезној производњи и цени хлеба од брашна "Т-850" и цени тог брашна ("Службени гласник РС", бр. 44/01 и 16/04) јер је о уставности Уредбе већ одлучивао, а из нових навода, разлога и поднетих доказа не произлази да има основа за поновно одлучивање. (предмет IУ-3/07)
II У предметима оцене уставности и законитости општих правних аката Уставни суд је:
- утврдио да Одлука о увођењу месног самодоприноса за подручје месне заједнице Деспотовац ("Општински службени гласник", број 6/01) није у сагласности са Уставом и законом јер је оценио да одредбе Одлуке утврђују повратно дејство противно одредби члана 197 Устава, а да питања намене самодоприноса, основица, обвезника и уплате средстава самодоприноса на рачун месне заједнице, уређују противно одредбама Закона о финансирању локалне самоуправе и Закона о порезу на доходак грађана.(предмет IУ-57/07)
- утврдио да одредбе члана 8. Правилника о дисциплинској и материјалној одговорности запослених и ученика Основне школе "Бошко Палковљевић - Пинки", Батајница, од 10. маја 2006. године, са допунама од 2. марта 2007. године, које прописују теже повреде радних обавеза и мере које се изричу, нису у сагласности са Уставом и законом, јер су донете прекорачењем овлашћења с обзиром да члан 130 Закон о основама система образовања и васпитања прописује да се општим актом установе утврђују лакше повреде радних обавеза запосленог и мере које се изричу. (предмет IУо-162/08)
- обуставио поступак за оцену законитости одредаба чл. 2. и 6. Статута општине Нови Бечеј, број: 01-010-1/2002 од 27. јуна 2002. године који је донела Скупштина општине Нови Бечеј, јер је утврдио да је у току поступка пред Уставним судом Статут престао да важи, а није оценио да постоје последице незаконитости које захтевају доношење одлуке. (предмет IУ-104/06)
- окончао поступке за оцењивање уставности и законитости одредаба члана 3. став 5, члана 11. став 1, члана 17, чл. 22. до 24. и члана 25. ст. 5, 6. и 7, чл. 29, 34. и 38. Одлуке о јавном превозу путника у друмском саобраћају на територији општине Оџаци ("Службени лист општине Оџаци број 2/06) и за оцењивање законитости одредаба Правилника о поступку јавне набавке мале вредности број 01-856/05 , од 26. јуна 2005. године, који је донео Управни одбор Института за рехабилитацију из Београда, јер су подносиоци одустали од иницијативе, а Суд није нашао основа да сам настави даље вођење поступка. (предмети IУ-51/06 и IУ-276/06)
- окончао поступак за оцену законитости подносилац одустао од иницијативе, а Суд није нашао основа да сам настави даље вођење поступка. (предмет)
- одбацио иницијативу за оцену уставности и законитости Одлуке о утврђивању коефицијената за обрачун и исплату плата изабраних, именованих и постављених лица у органима општине Блаце ("Службени лист општине Блаце", број 7/06) јер је утврдио да је у току поступка оспорена Одлука престала да важи, а да су престали да важе и Устав Републике Србије од 1990. године, као и Закон о локалној самоуправи из 2002. године, у односу на које је тражена оцена уставности и законитости. (предмет IУ-149/06)
- одбацио иницијативу за оцену уставности и законитости Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних места ЕПС-Јавног предузећа "Електро-Србија", Краљево, од 3. септембра 2001. године, са изменама и допунама од 17. октобра 2001. године, јер је утврдио да је оспорени Правилник престао да важи, као и Устав Републике Србије из 1990. године и Закон о радним односима, у односу на које је тражена оцена уставности и законитости. (предмет IУ-26/06)
- одбацио иницијативу за оцену уставности и законитости Појединачног колективног уговора ДП ХУП "Балкан" Лесковац од 5. новембра 2004. године , јер је утврдио да оспорени акт није објављен, те у смислу члана 196 Устава није ступио на снагу и не производи правно дејство. (предмет IУ-180/08)
III У поступцима за решавање сукоба надлежности, Суд је решио :
- По захтеву Гордане Вировкић, Срђана Цветковића, Ђорђа Кокотовића, Душка Милјавеца, Здравинке Ковачевић, Зорице Љубеновић и Марије Јоксимовић, свих из Београда, за утврђење ништавости одлуке скупа станара у Палацковој 8 у Београду, од 10. јула 1995. године, о конституисању Скупштине станара, избору председника, потпредседника, благајника и чланова савета, надлежан је Други општински суд у Београду.(предмет IIIУ-195/08)
IV У поступцима по уставним жалбама, Уставни суд је:
- усвојио уставну жалбу Војина Беочанина, Божане Беочанин, Радојке Јоковић, Славомирке Настасић, Славке Сочанац, Емилије Ковачевић, Милене Живковић, Радише Петровића, Смиље Вукадиновић, Ратка Видића, Ружице Вучковић, Милије Илића и утврдио да је решењем Врховног суда Србије Сгзз.1321/06 од 7. децембра 2006. године, повређено право подносилаца уставне жалбе на правно средство из члана 36 став 2 Устава. Повреда права учињена је неоснованим одбацивањем захтева за заштиту законитости о чијој је основаности требало одлучивати. Суд је поништио наведено решење Врховног суда и одредио да се донесе нова одлука о захтеву за заштиту законитости, који су подносиоци уставне жалбе изјавили против пресуде Окружног суда у Краљеву Гж. 208/06 од 31. маја 2006. године. Суд је одбацио уставну жалбу Милке Мишовић изјављену против пресуде Општинског суда у Рашки П.1839/04 од 20. септембра 2005. године, пресуде Окружног суда у Краљеву Гж.228/06 од 14. априла 2006.године и решења Врховног суда Србије Сгзз 1087/06 од 2. новембра 2006. године. Суд је одбацио иницијативу подносиоца уставне жалбе за оцену уставности и законитости писмених изјава заведених код ТП «Ибар», а.д., Рашка под бр. 143, 862, 863, 864, 867, 868, 869, 873, 874, 875, 878 и 880, од 23. маја 2001. године и писмене изјаве број 2161 од 17. септембра 2001. године.(предмет Уж - 18/07 )
РУКОВОДИЛАЦ СЛУЖБЕ ПРЕДСЕДНИКА УСТАВНОГ СУДА
Бранка Ћурчија