КОМИСИЈА ЗА ДЕМОКРАТИЈУ ПУТЕМ ПРАВА САВЕТА ЕВРОПЕ (ВЕНЕЦИЈАНСКА КОМИСИЈА)
Уставни суд је пуноправни члан Венецијанске комисије од 3. априла 2003. године.
Венецијанска комисија је саветодавно тело Савета Европе за уставна питања. Основана је 1990. године, од стране 18 држава чланица Савета Европе. 61 држава су чланице, и то: Азербејџан, Албанија, Алжир, Андора, Аустрија, Белгија, Босна и Херцеговина, Бразил, Бугарска, Велика Британија, Грузија, Грчка, Данска, Естонија, Израел, Ирска, Исланд, Италија, Јерменија, Казахстан, Канада, Кипар, Киргистан, Косово, Костарика, Летонија, Литванија, Лихтенштајн, Луксембург, Мађарска, Малта, Мароко, Мексико, Молдавија, Монако, Немачка, Норвешка, Перу, Пољска, Португалија, Република Кореја, Румунија, Сан Марино, Словачка, Словенија, Северна Македонија, Сједињене Америчке Државе, Србија, Тунис, Турска, Украјина, Финска, Француска, Холандија, Хрватска, Црна Гора, Чешка Република, Чиле, Швајцарска, Шведска и Шпанија. Придружени члан је Белорусија (суспендована од марта 2022.) а статус посматрача имају Аргентина, Ватикан и Јапан.
Чланови Венецијанске комисије су истакнути академици, посебно у области јавног или уставног права, судије уставних или врховних судова, или чланови националних парламената и одређени број државних службеника. Улога Венецијанске комисије је да пружи правне савете државама чланицама, а посебно да помогне државама које желе да своје правне и институционалне структуре ускладе са европским стандардима и међународним искуством у области демократије, људских права и владавине права. Стални секретаријат Венецијанске комисије је у Стразбуру, Француска, а седнице се одржавају у Венецији, Италија, четири пута годишње: март, јун, октобар и децембар).
Непосредна сарадња са Венецијанском комисијом одвија се преко овлашћеног представника, који се стара о испуњавању обавеза Суда према Комисији - информисању о раду Суда, достављању пресуда за базу судских одлука на енглеском језику, односно за званични билтен Венецијанске комисије.
Испред Републике Србије, члан Венецијанске комисије је др Владан Петров, редован професор Уставног права и Парламентарног права, Правни факултет, Универзитет у Београду и судија Уставног суда.
Линк за више информација: https://www.venice.coe.int/webforms/events/
КОНФЕРЕНЦИЈА ЕВРОПСКИХ УСТАВНИХ СУДОВА (ЕССЈ)
Уставни суд Републике Србије је на Припремној седници XIV Конгреса Конференције европских уставних судова, која је одржана 7. септембра 2006. године у Вилнусу, Литванија, примљен у пуноправно чланство Конференције европских уставних судова. Конференцију Европских уставних судова основали су 1972. године у Дубровнику уставни судови Савезне Републике Немачке, Републике Аустрије, Републике Италије и бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Конференцији су се придружили други уставни и највиши судови који обављају функције уставног суда, тако да она данас има 41 члана.
„Круг председника“ je централно тело за доношење одлука које се састоји од председника судова и институција са статусом пуноправног члана. Конференција европских уставних судова организује конгресе у редовним интервалима и стручне конференције у циљу размене искустава о уставносудској пракси унутар општег европског контекста. Промовише размену информација међу својим члановима о питањима која се односе на методе и праксу оцене уставности и обезбеђује форум за учеснике ради размене мишљења о институционалним, структурним и практичним проблемима у областима јавног права и уставне надлежности. Осим тога, предузима мере за јачање независности уставних судова као суштинског елемента гаранције и спровођења демократије и правне државе и посебну пажњу посвећује заштити људских права. Снажно подржава унапређење трајних односа између европских уставних судова и сличних институција.
Председавање Конференцијом европских уставних судова, се ротира сваке три године и може да га обавља само суд који је пуноправни члан Конференције. Од фебруара 2021. године Конференцијом председава Уставни суд Републике Молдавије и председник тог Суда, госпођа Домница Маноле.
Линк за више детаља: https://cecc.constcourt.md/
УДРУЖЕЊЕ УСТАВНИХ СУДОВА ФРАНКОФОНИЈЕ (ACCF)
Уставни суд је члан Удружења уставних судова франкофоније од јула 2008. године, када је на Скупштини овог удружења одржаној у Либревилу (Габон) примљен у чланство.
Удружење уставних судова који користе француски језик (The association of constitutional courts sharing the use of French - ACCPUF) основана је 1997 на иницијативу Уставног савета Француске, у циљу јачања веза између држава које користе француски језик. Од 2019. године ради под именом Удружење уставних судова франкофоније (Association of Francophone Constitutional Courts - ACCF) и еквивалентних институција из Азије, Америке, Африке и Европе. Данас окупља 47 уставних судова и еквивалентних институција из Африке (30), Европе (13), Америке (2) и Азије (2) и три придружена члана, по један из Азије, Африке и Европе. Седиште удружења се налази у Уставном савету Француске, у коме се налази и генерални секретаријат удружења. Његово руковођење и надзор над радом секретаријата обезбеђује шеф одељења за спољне односе Уставног савета, који је уједно и генерални секретар удружења.
Циљ Удружења је промовисање владавине права кроз развој сарадње између чланова, односно уставних судова и еквивалентних институција који се служе француским језиком, као и размена њихових знања и искустава у области уставног права. Пријемом у Удружење, Уставни суд ће, као члан породице уставних судова франкофоније, заједно са другим судовима, активно доприносити заштити уставности и законитости, заштити основних људских права и слобода, остваривању владавине права и развитку демократског друштва.
Сваке три године одржава се Gенерална скупштина и Kонгрес удружења који окупљају посебо председнике судова чланица.
За више детаља: https://accf-francophonie.org/
СВЕТСКА КОНФЕРЕНЦИЈА УСТАВНОГ СУДСТВА (WCCJ)
Уставни суд Србије је пуноправни члан Светске конференције уставног судства од 21. октобра 2011. године. Пре приступања овој струковној организацији, представници нашег Суда учествовали су на оба конгреса Светске конференције која су претходила њеном званичном оснивању, а која су организована уз подршку и помоћ Венецијанске комисије. Почевши од 1996. године, Венецијанска комисија је успоставила сарадњу са многим регионалним и лингвистичким групама уставних судова, као што су: Конференција европских уставних судова, Удружење уставних судова франкофоније, Комисија Јужноафричких судија, Конференција органа уставне контроле земаља нове демократије, Унија арапских уставних судова и савета, Иберо-америчка конференција уставног судства.
Светска конференција о уставној правди обједињује 118 уставних судова и савета и врховних судова у Азији, Америци, Аустралији/Океанији, Африци и Европи. Циљ је промовисање уставне правде - схваћене као оцена уставности укључујући судску праксу о људским правима - као кључни елемент за демократију, заштиту људских права и владавину права (члан 1.1 Статута), а сврха Светске конференције је да олакша правосудни дијалог између уставних судија на глобалном нивоу.
Светска конференција има три органа, Генералну скупштину, Биро и Секретаријат. Светска конференција остварује своје циљеве кроз организовање редовних конгреса, учешћем на регионалним конференцијама и семинарима, разменом искустава и судске праксе и пружањем добрих услуга члановима на њихов захтев (члан 1.2 Статута).
За више детаља: https://www.venice.coe.int/WebForms/pages/?p=02_WCCJ